Japanci u svom složenom duhovno-umetničkom pristupu životu imaju tradicionalnu veštinu pod nazivom kintsugi ili kintsukuroi koja se u osnovi sastoji u popravljanju i vezivanju slomljenih stvari utiskivanjem zlata.
Tako se izražava prihvatanje nesavršenosti, napuklosti, i istovremeno se u samoj nesavršenosti postiže novi, viši stepen savršenstva.
Zar nije tako sa svima nama..Sa svim našim nesavršenostima, nedostacima i povredama..
Poštujmo tu posudu našeg života i našeg postojanja u svoj njenoj razbijenosti i vratimo
sebi celovitost posvećenošću, blagošću i pažnjom.
Na kraju krajeva, to je valjda i osnovni razlog što još uvek čitamo knjige i idemo u pozorište:
ne da potvrdimo ono što već znamo i prođemo istom utabanom stazom, nego da se izložimo nečem svežem, nečem iznenadnom, nekoj novoj slutnji ljubavi oslobođenoj krutih okvira poznatog, i nekoj novoj slutnji smisla.
Ne, sigurno ne grešite ako to radite: slobodno sakupljajte parčiće različitih života, različitih oblika i veličina, različitih temperatura, i sklapajte u sebi svoje nesavršeno savršenstvo.
Za zlato ne brinite – nosite ga već u sebi.
U sasvim dovoljnim količinama.
Ne, sigurno ne grešite ako to radite: slobodno sakupljajte parčiće različitih života, različitih oblika i veličina, različitih temperatura, i sklapajte u sebi svoje nesavršeno savršenstvo.
Za zlato ne brinite – nosite ga već u sebi.
U sasvim dovoljnim količinama.
p.s. hvala na ovom podsećanju jednom prijatelju iz kluba ljubitelja pozorišta
0 коментара:
Постави коментар
Hvala na Vasem misljenju