Какo би Београд изгледао да није било 6. априла 1941.
Немачка војска уништила најлепше зграде
Наш је град јако леп и већина туриста му се искрено диви, али би вероватно још занимљивији био да је остао не такнут.
Ево малог осврта на свима познате делове Београда,како би изгледали да није било силног рушења.
У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.
Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдских улица..
Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.
Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби.
У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.
Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдских улица..
Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.
Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби.
Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу.
Од 19.641 зграда, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом - каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.
Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса - идеолошких, урбанистичких и економских - каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
Палата управе поште - По многима ово здање које је саграђено крајем двадесетих година 20. века представља врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Палата је остала поштеђена у првим налетима бомбардера 1941, али је касније нису поштедели ни нацистички нити савезнички бомбардери. Нове власти су након рата одлучиле да здање обнове, али не по оригиналном решењу, па данас на Савском тргу као да је остао само костур Коруновићеве поште.Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса - идеолошких, урбанистичких и економских - каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
Синагога - Сефардска синагога Бет Израел у Улици цара Уроша страдала је у пожару у Другом светском рату. Била је маварског стила, пројектовао ју је Милан Капетановић, а саграђена је 1908.
Краљ Петар I положио је камен темељац.
Данас се на том месту налази Галерија фресака, а на садашњој згради је постављена спомен-плоча која подсећа Београђане на овај порушен симбол јеврејске заједнице.
Министарство војно - Зграду која се налазила на углу Немањине и Кнеза Милоша, а која је срушена 1941, пројектовао је архитекта Јован Илкић око 1895. и она је после Великог рата била дограђена.
На тој парцели је подигнута једна од две зграде „близнакиње“ по пројекту Николе Добровића.
Градња Генералштаба завршена је 1965, а комплекс који је ушао у светске архитектонске енциклопедије тешко је оштећен током НАТО бомбардовања.
Мост краља Александра Карађорђевића - Београђанима је овај мост служио мање од седам година.
За време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5.
Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде субструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне.
Друга мушка гимназија -
У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију.
Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена.
Школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг.
Народна библиотека Србије - Народна библиотека Србије је 1920. од владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе.
У шестоаприлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао преко 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе, који су данима били спаковани и у сандуцима у подруму чекали евакуацију,коју нису доживеле.
На нашу жалост, то су књиге о целокупној нашој историји и историје Србије...
CONVERSATION