Beograd ispod Beograda - tajna tunela i laguma ( I-deo)

Read (
Words) Edit


Vrlo je verovatno da će trebati puno truda i napora da se podzemni  Beograd potpuno istraži.
Mreže tunela, hodnika i laguma koje postoje pod gradom  je velika, ali na žalost, izgleda ne postoje jasni nacrti i njihovi kartografski prikazi u potpunosti. Što zbog naše neažurnosti, što zbog osvajača koji su planove uništili ili odnosili,  tek nama je poznato oko 30 posto Beogradskog podzemlja.
Rešenje za potpuno otkrivanje mreže podzemnog Beograda bi verovatno bilo najbolje tražiti u Austrijskim i Nemačkim vojno-istorijskim arhivima.
Zapravo, znajući da je prvi i najobimniji urbanistički  plan grada koji je obuhvatao i podzemni deo grada, po nalogu i za potrebe Austrougarske Carevine, uradio Nikola Doksat de Morez.
Baron Nikola Doksat de Morez, Švajcarac, general u Holandskoj a potom i Austrougarskoj vojsci, genijalni inženjer i fortifikacijski stručnjak. On je najvećim delom najzaslužniji i za izgled Kalemegdanske tvrđave kakav je nama danas znan.
Nikola Doksat je imao ambicioznu zamisao da od Beograda napravi utvrđeni grad baroknog tipa, sa svim upravnim, administrativnim i vojnim funkcijama, prema njegovom sopstvenom projektu nastalom na osnovama čuvene fortifikacione škole maršala Vobana.
Rekonstrukcija tvrđave trajala je punih 15 godina i završena je u Julu 1736. god.
Napravljene su bastionske terase, rekonstruirana su stara utvrđenja, odbrambeni položaji i prilagođeni savremenom načinu ratovanja.
kuća Nikole Doksata
Ono što se retko pominje je to da je bio stručnjak za projektovanje spleta laguma, podzemnih hodnika i prolaza, koji bi bili svojevrsna tvrđava ispod tvrđave.
Kuća Nikole Doksata se nalazila u današnjoj ulici Cara Dušana br.10 i smatrala se kapijom ulaska u podzemni Beograd, što potkrepljuje i činjenica da su Nemci prilikom okupacije Beograda  baš u nju prvo došli po zauzimanju grada 1941.
Inače je ta pomenuta kuća Nikole Doksata najstarija sačuvana građevina u Beogradu, a stara je skoro 300 god. jer je zidana od 1724-1727.




izgled obnovljenog Kalemegdana


 Tvrđava – kolevka grada

Beograd je „rođen“ na Kalemegdanu, tu je uvek započinjalo i okončavalo se ono što je uobličavalo bitisanje njegovih stanovnika. Mi smo obišli deo njegovih podzemnih odaja, jednom davno napravljenih sa potpuno drugačijom namenom nego što je to danas. Zato smo posebno bili radoznali obilazeći nekadašnji veliki barutni magacin “Pećine“, kakav je pun naziv mesta koje se danas jednostavno zove “Barutana“, kao i depoe ispod Vojnog muzeja. Kalemegdan je i danas prepun ostataka nekadašnjih skladišta i prolaza koji su davno povezivali zidine i bastione, ali koji su sada dobili tužnu namenu, pa se tu skrivaju beskućnici, dovoljno srećni zbog činjenice da nisu pod vedrim nebom. Ipak, najveći podzemni prostor ispod Kalemegdana je „Barutana“. Sastoji se od ogromnog hodnika koji povezuje dve velike pećine.

barutana
Jedan od razloga što su Austrijanci pobedili Turke u velikoj bici za Beograd 1717. godine je bila eksplozija turske municije, koja je bila nedovoljno zaštićena i koju je zapalio jedan austrijski projektil. Barut se nalazio u jednoj od zgrada u donjem kalemegdanskom gradu, a silina eksplozije je razorila i deo odbrambenih bedema, znatno olakšavajući posao nadirućim Austrijancima. Zato je jedan od prvih poslova koje su sebi pobednici dali u zadatak bio da naprave sigurno mesto gde će se ubuduće čuvati barut, i radovi počinju 1718, a traju naredne tri godine. Tako su nastale ove velike veštačke pećine, koje su kako kažu stručnjaci, uklesane u stenu. Sastoje se od hodnika dugačkog 41 metar, čija je širina 2,7 metara, i dve pećine, dimenzija 19,5 sa 17,5, odnosno 17,4 sa 17,2 metra. Debljina zidova je između četiri i pet metara, a iznad svodova ovih sala nalazi se debeo sloj zemlje čiji je zadatak bio da ublaži eventualne udare. Unutar hodnika koji spaja ove dve velike podzemne hale, nekadašnja skladišta, poređani su sarkofazi pronađeni na ostacima nekadašnjeg groblja u Beogradu. Odnosno, biće da je pametnije reći Singidunumu, jer su oni svoj život živeli u onom, a ne ovom gradu. Danas su ti sarkofazi prazni a napravljeni su uglavnom od tašmajdanskog kamena . U prvoj pećini nalazi se lapidarijum, mesto gde se nalaze nadgrobne ploče, mnoge od njih izuzetno očuvane, na kojima su i sada jasno čitljiva imena pokojnika i poslednje poruke koje su na njima isklesali njihovi savremenici.

Podzemni prostor na potezu od Brankovog mosta do Kalemegdana čine lagumi ispunjeni velom tajni i misterija. Lagumi su služili za skladištenje robe ili skloništa, zavisno od vremena na balkanskoj vetrometini.
Kada se prelazi Brankov most sa novobeogradske strane ka starom delu grada, vidi se jedinstvena panorama Beograda, zakriljena Sabornom crkvom. Podzemni prostor ispod ovog pejzaža, od samog mosta, pa do Kalemegdana, sakriva lagume, u koje se ulazi iz Karađorđeve ulice, a koji su smešteni ispod jednog od najlepših gradskih delova - Kosančićevog venca. Lagumi su služili kao skloništa tokom savezničkog i nemačkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, a posle ih je prekrio veo tajni, ili bolje je reći - zaborava.
Razlog je bio taj što su lagumi bili predviđeni da se u slučaju ponovne ratne opasnosti u njih sklanjaju kulturna i materijalna dobra. Periodično su ih koristile neke firme, a danas je većina ili u rukama privatnika, ili su zaboravljeni i zapušteni.
Iz Karađorđeve ulice postoje prilazi u 13 takvih laguma, čiji se ulazi nalaze iza nekada dva najvažnija zdanja u gradu. Jedno zdanje je bilo nekada raskošni hotel "Kragujevac", tik uz Savu, a drugo je bila Đumrukana, carinarnica kroz koju su morali da prođu svi novopridošli u Beograd.
Postojali su i tuneli za ventilaciju, koji su povezivali otvore na Kosančićevom vencu sa dvadesetak metara dubokim lagumima. Prolaznici koji danas vide male kule pored stepenica koje vode ka ovom vencu misle da su to ostaci puškarnica još od turskih vremena, ali to su upravo otvori kojima je vazduh sprovođen duboko u utrobu zemlje, kako se u magacinima ne bi skupljala buđ, pa žito, namirnice i vino bili su u prostoru koji je uvek imao istu temperaturu.

Svaki lagum ima površinu od nekoliko stotina kvadratnih metara, dok najveći među njima dostiže i svih hiljadu. Taj je i najinteresantniji.
U njemu i danas postoji 17 ogromnih buradi zapremine 10 hektolitara, koja tu čame već decenijama.Na jednom od njih je ugravirana 1921. godinu, što govori da je ovo mesto bilo i predratni vinski podrum. Istovremeno, svako bure je bilo veće od ulaza u ove velike podzemne odaje. Tako je jasno da su unošena u delovima i da su tek onda sklapana u ovom podzemnom prostoru.Na zidu, uz sam ulaz, vidi se i natpis -M. O. 1809.- a među istoričarima se razlikuju mišljenja da li su ovo inicijali Miloša Obrenovića, ili možda Milana, knjaževog brata.

Pored ovih laguma, još jedna pećina je krajnje interesantna, nalazi se u samim obroncima Kalemegdana, u Pariskoj ulici i danas je to moderan klub. Velika je oko 500 kvadratnih metara i u njoj je Kusturica snimao istoimeni film. Neistraženi deo iza ove pećine danas je urušen, ima dva kraka zatrpana kamenjem, i postoji mogućnost da su tuda Turci pokušali da prodru podzemnim putem, kada su 1440. godine opsedali Beograd. Tada su branioci napravili minu koju su zapalili kad su kopači prišli, pa se sve obrušilo na Turke. Moguće je da se sve odvijalo u tajnim koridorima iza ovog kluba.

ulaz ka bunaru
Onaj ko makar malo želi da oseti neobične i hladne vetrove koji struje iz podzemlja prestonice, svakako bi trebalo da se spusti u "Rimski bunar" niz 212 stepenika do nivoa vode, nekoliko desetina metara pod zemljom. Stepenište se sastoji od dva spiralna hodnika, obavijena i upletena niz bunarski cilindar, od kojih se jednim silazi a drugim penje nazad, ka izlazu iz bunara.
pogled ka dnu bunara
Danas su na ulazu velika metalna vrata iza kojih prvo postoji hodnik dugačak oko dvadeset metara, koji vodi ka bunarskom oknu, opkoljenom sigurnosnom metalnom ogradom.
 Stručnjaci su precizno izmerili i zapisali da je bunar ukupne dubine 60,15, a prečnika 3,40 metara. Tako je do dubine 53,15, gde se sužava na prečnik od dva metra.
























CONVERSATION