Igumanova palata
Jedan viđeniji naš sugrađanin jednom je izjavio: " Kako da, bilo gde u svetu kad naiđeš na našeg čoveka, (misleći pri tome na ljude sa prostora bivše S.F.R.J) kada se sa njim upoznaješ, možeš da proveriš dali je pravi Beograđanin,ako se za takvog izdaje ? Jednostavno, kaže. Priupitaš ga gde je u Beogradu Igumanova palata i ako zna odgovor sigurno je pravi Beograđanin, jer svi ostali naravno znaju i za Hotel Moskvu i gde su Terazije, Slavija, Albanija ili ostali simboli Beograda."
Igumanova palata je poznata zgrada na Terazijama, nalazi se na uglu ulica Kralja Milana i Nikole Pašica. Sagrađena je 1936. godine u stilu modernizma a prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića. Zove se tako, jer kao što na njoj i piše, jeste zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca.
Зграда је 1977. године проглашена за споменик културе града Београда.
Međutim, na zgradi nedostaje i jedan detalj. A to je i spomenik na kome je "Sima sa siročićima". Njega su 1950. uništili mladi SKOJevci.
Spomenik je bio visok 3,6 metara.
Ko je Sima Andrejević Igumanov
Srbi su izgleda zaboravili koliko im je crkava, škola, sirotišta, pevačkih društava i još mnogo toga darivao ovaj nesebični čovek.
Mudri ljudi su oduvek znali da je njihovo samo ono što Boga radi daruju drugome.
Sima Andrejević Igumanov jedna je od takvih ličnosti za koga patrijarh Pavle kaže da nije založio samo sav svoj imetak, već celog sebe u prosvetne i humanitarne ciljeve čime je uzrastao u velikog dobrotvora celog srpskog naroda.
Rođen je u Prizrenu, 1804. godine, baš kad je Karađorđe digao Srbe na ustanak. Njegov otac Andrija bio je vrlo bogat čovek, i veliki srpski patriota koji je, nabavljajući oružje za ustanike, materijalno bio sasvim propao, ostavivši četiri sina bez ičega. Najmlađi, Sima, odrastao je u manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde je njegov najstariji brat Aksentije, koji se još kao vrlo mlad zamonašio, bio iguman.Sima je u manastiru naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već zvali "Sima igumanov", i zvanično je uzeo to prezime.
Darivao je crkve, manastire, sirotišta, škole, domove učenika, pevačka društva, ali pomagao i bolesne i nemoćne, stipendirao učenike.
U tuzi za sinom Manojlom koji je umro 1865. godine, Sima Igumanov je „usinio svu omladinu svog kraja”. Osnovao je zadužbinu kojoj je zaveštao sva dobra koja je dugodišnjim radom i štednjom stvorio.
Tako će “Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca” postati jedna od najplodonosnijih ustanova te vrste u srpskom narodu. Testamentom je odredio da Zadužbinom uvek upravlja patrijarh SPC.
Godine 1871. osnovao je i Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Prizrenu.
To je bio veliki događaj, ne samo za još neoslobođene Srbe u Staroj Srbiji, nego i za ceo srpski rod.Zadatak Bogoslovije, kako je zapisano u Projektu njenog ustrojstva, bio je „da sprema mladiće srpske narodnosti, a pravoslavne vere u Otomanskoj imperiji za narodne sveštenike i učitelje”.
 |
| Prizrenski manastir sveti Marko |
To je bio veliki događaj, ne samo za još neoslobođene Srbe u Staroj Srbiji, nego i za ceo srpski rod.Zadatak Bogoslovije, kako je zapisano u Projektu njenog ustrojstva, bio je „da sprema mladiće srpske narodnosti, a pravoslavne vere u Otomanskoj imperiji za narodne sveštenike i učitelje”.
Zadužbina je imala sedište u Beogradu, odakle je njen odbor preko Ministarstva inostranih dela finansirao celokupnu kulturno-prosvetnu akciju u Staroj Srbiji i Makedoniji – od školovanja kadrova u Beogradu do plata za učitelje, podizanja i održavanja škola i stipendiranja đaka. U trenutku stvaranja Zadužbine njena sredstva iznosila su šest miliona dinara.
Zaslugom patrijarha Pavla zadužbina je 1991. godine obnovila rad, što je podrazumevalo i vraćanje palate na Terazijama.
U znak sećanja i poštovanja na ogromne zasluge, ovog velikog dobrotvora, čoveka i velikog Srbina, bilo bi lepo da se uništeni spomenik, na njegovoj zadužbini zasija što pre...
 |
| pogled na terazije ca Igumanove palate |
 |
| spomenik sa vrha zgrade |
CONVERSATION