Sliku Beograda sa kraja XIX i početkom XX veka nemoguće je
zamisliti bez beogradskih kafana i veselog društva koje se u njima
okupljalo. Kafane su bile stecišta kulturnog i društvenog života tog vremena. U
njima se pevalo, pilo, kockalo, pisale su se pesme, skicirali članci i
pozorišne drame, kritikovala vlast, pozorišna uprava, smišljali načini da se
dodje do novca.
Isto je tako teško bilo zamisliti beogradske kafane, društveni i kulturni život Beograda tog
vremena bez Janka Veselinovića, našeg poznatog pisca i novinara.
 |
| Janko Veselinović |
U njoj se Janko Veselinović i Vojislav Ilić, obojica bez para, trude da pobede jedan drugog, ne bi li izbegli plaćanje kafanskog računa.
Evo kako je Janko
Veselinović pisao o Beogradu, mentalitetu naših ljudi, posle svojih putovanja
po Evropi, sa koliko je ljubavi i ponosa govorio o Beogradu...
Naročito je prijatno
podsetiti se ovakvih razmišljanja danas kada se u razgovorima naših sugradjana
najčešće čuju ogorčenost i osudjivanje, omalovažavanje našeg rodnog grada. Kao
da je nedostatak ljubavi prema svemu pa i gradu u kojem živimo, postala
sveopšta bolest i stav ljudi u njemu.
- "Malo smešno
su izgledale u to vreme otmenije kuće beogradske...Tu se nekako ukrstio istok i
zapad. Domaćini behu mahom seljački sinovi, rodjeni u malenim kolebama, ili - u
najboljem slučaju -
u šindarlijama
seoskim, odgajani duhom seljačkim, zapojeni mlekom patrijarhalne prostote, pa
školovanjem podignuti na viša državna zvanja. Mučno su se oni umeli naći u
preporodjaju što ga bujica zapada izvršivaše ; ali su ipak trčali za tim
čudom koje neki nazivaše "civilizacija".
 |
| Knez Mihajlova ulica |
Pa sobni nameštaj!
Šta ti sve ne beše u jednoj takvoj, pomodnoj sobi! Šta ti duša zaželi. Na prvom
mestu , u ćošku, istoku okrenutom, bila je ikona i pred njom kandilom, koje je
paljeno svake subote i uoči praznika čim zazvoni zvono na večernju, ispod ikone
visila je kita bosioka; onda je tu bilo raznih slika u velikim pozlaćenim
okvirima počev od slike vladaočeve. pa do nekakvih vrlo problematičnih portreta
koji sa okvirom staju taman onoliko koliko okvir vredi, a bez okvira ne vredi
ništa; pa veliko ogledalo, pa dušema zastrta bogatim ćilimom i po njoj
uspravljeni jastuci, kanape, fotelje i stolice po novoj modi, čak iz Beča
donesene; u ćošku do vrata čiviluk zastrt belim zastorom od srpskog platna, što
je zaklanjao od oka radoznalog gledaoca fistane, sukne i rekle, a može biti čak
i domaćinove čohane čakšire, koje je on morao zameniti pantalonama; pa šifoneri, načičkani teglama raznog slatkog: od jagoda,
trešanja, višanja, lubenica, šljiva, dunja, kupina i tako dalje..., a čija
unutrašnjost skrivaše krinoline i svilene fistane domaćičine...
- Kako Vam se dopada u Beogradu ?
- Divno!
- Znam, znam, to je i prirodno, ali posle Beča
- Vi znate,
milostiva, da je rodno mesto najmilije.
- Služi Vam na čast taj patriotizam ali ja govorim s Vama kao čovekom
svetskim...
- I opet mi
je Beograd miliji! Beč nema ni položaja ni lepota, prirodnih lepota koje ima
Beograd.
Što Beč ima to su
ljudi dali. Diviti se Beču, to znači diviti se delu ljudskom, kulturi; međutim,
ja se samo divim delu Božijem!... Dok se naš Beograd kultiviše, dok i njemu
damo - a svakojako ćemo i dati - što je ruka čovečja dala Beču. Beograd ne samo
da neće izostati, nego će daleko i odskočiti !...
Oprostite
milostiva, ali ja tako mislim...!
-
Gledate kroz ružične naočare, gospodine.
-Ne milostiva!
Pogledajte samo odavde, s vašega prozora! Eno Sava, pa Dunavo - dve plovne reke dušu dale za
trgovinu! Eno Kosmaja i Avale - dušu dale za oko!
Pogledajte one šumarke oko
Beograda - to pročišćava vazduh, a vazduh je, naročito čist vazduh, prvi uslov
za zdravlje.
Beograd se
razlikuje od Beča u tome što Beč ima sve lepo, a Beograd i lepo i dobro!..
Kad dodje veština
čovečja pa to sve ulepša, .sve što je tu, zar neće biti bolji Beograd od Beča.
- Kad će to
biti?- uzdahnu domaćica .
-Biće !... Ko je
pre 40 godina smeo i pomisliti da će se zaoriti zvuk sa crkvenog zvonika je
smeo pomisliti da će mrtvačko sprovod moći proći Beogradom u punoj pompi, da će
se nad mrtvacom smeti reći da je veliki Srbin, da je voleo svoju otadžbinu, i
to javno pred celim skupom reći ? Pa eto dočekasmo!...Ja verujem u naš napredak
...pesimizmu, pa čak i sumnjičenju tu nema mesta!....
I za kraj bih hteo
da podsetim, tako je lako okrenuti se oko sebe i naći lepotu, dobrotu i ljubav
u svemu što nas okružuje.
0 коментара:
Постави коментар
Hvala na Vasem misljenju