Kako je Janko Veselinović video Beograd


Sliku Beograda sa kraja XIX i početkom XX veka nemoguće je zamisliti  bez beogradskih kafana i veselog društva koje se u njima okupljalo. Kafane su bile stecišta kulturnog i društvenog života tog vremena. U njima se pevalo, pilo, kockalo, pisale su se pesme, skicirali članci i pozorišne drame, kritikovala vlast, pozorišna uprava, smišljali načini da se dodje do novca.        

Isto je tako teško bilo zamisliti beogradske kafane, društveni i kulturni život Beograda tog vremena bez Janka Veselinovića, našeg poznatog pisca i novinara.

Janko Veselinović
On je uvek tu negde, i na fotografijama i u životu, u sećanjima i anegdotama, poput one o čuvenoj partiji karata u "Dardanelima". 
U njoj se Janko Veselinović i Vojislav Ilić, obojica bez para, trude da pobede jedan drugog, ne bi li izbegli plaćanje kafanskog računa.  
Evo kako je Janko Veselinović pisao o Beogradu, mentalitetu naših ljudi, posle svojih putovanja po Evropi, sa koliko je ljubavi i ponosa govorio o Beogradu...

Naročito je prijatno podsetiti se ovakvih razmišljanja danas kada se u razgovorima naših sugradjana najčešće čuju ogorčenost i osudjivanje, omalovažavanje našeg rodnog grada. Kao da je nedostatak ljubavi prema svemu pa i gradu u kojem živimo, postala sveopšta bolest i stav ljudi u njemu.

- "Malo smešno su izgledale u to vreme otmenije kuće beogradske...Tu se nekako ukrstio istok i zapad. Domaćini behu mahom seljački sinovi, rodjeni u malenim kolebama, ili - u najboljem slučaju -
u šindarlijama seoskim, odgajani duhom seljačkim, zapojeni mlekom patrijarhalne prostote, pa školovanjem podignuti na viša državna zvanja. Mučno su se oni umeli naći u preporodjaju što ga  bujica zapada izvršivaše ; ali su ipak trčali za tim čudom koje neki nazivaše "civilizacija".     
Knez Mihajlova ulica
Bele zidove u svojim sobama počeše šarati, drvene patose počeše mazati i zastirati bogatim prostirkama kojima krevete svoje zastirahu. Ono, istina, i pre onih zastirahu svoje sobe ali ti zastori ne behu tako skupoceni...
Pa sobni nameštaj! Šta ti sve ne beše u jednoj takvoj, pomodnoj sobi! Šta ti duša zaželi. Na prvom mestu , u ćošku, istoku okrenutom, bila je ikona i pred njom kandilom, koje je paljeno svake subote i uoči praznika čim zazvoni zvono na večernju, ispod ikone visila je kita bosioka; onda je tu bilo raznih slika u velikim pozlaćenim okvirima počev od slike vladaočeve. pa do nekakvih vrlo problematičnih portreta koji sa okvirom staju taman onoliko koliko okvir vredi, a bez okvira ne vredi ništa; pa veliko ogledalo, pa dušema zastrta bogatim ćilimom i po njoj uspravljeni jastuci, kanape, fotelje i stolice po novoj modi, čak iz Beča donesene; u ćošku do vrata čiviluk zastrt belim zastorom od srpskog platna, što je zaklanjao od oka radoznalog gledaoca fistane, sukne i rekle, a može biti čak i domaćinove čohane čakšire, koje je on morao zameniti pantalonama; pa šifoneri, načičkani teglama raznog slatkog: od jagoda, trešanja, višanja, lubenica, šljiva, dunja, kupina i tako dalje..., a čija unutrašnjost skrivaše krinoline i svilene fistane domaćičine...
     - Kako Vam se dopada u Beogradu ?
 - Divno!
     - Znam, znam, to je i prirodno, ali posle Beča
 - Vi znate, milostiva, da je rodno mesto najmilije.
     - Služi Vam na čast taj patriotizam ali ja govorim s Vama kao čovekom svetskim...
 - I opet mi je Beograd miliji! Beč nema ni položaja ni lepota, prirodnih lepota koje ima Beograd.
Što Beč ima to su ljudi dali. Diviti se Beču, to znači diviti se delu ljudskom, kulturi; međutim, ja se samo divim delu Božijem!... Dok se naš Beograd kultiviše, dok i njemu damo - a svakojako ćemo i dati - što je ruka čovečja dala Beču. Beograd ne samo da neće izostati, nego će daleko i odskočiti !...
Oprostite milostiva, ali ja tako mislim...!
   - Gledate kroz ružične naočare, gospodine.
-Ne milostiva! Pogledajte samo odavde, s vašega prozora! Eno Sava, pa Dunavo - dve plovne reke dušu dale za trgovinu! Eno Kosmaja i Avale - dušu dale za oko! 
Pogledajte one šumarke oko Beograda - to pročišćava vazduh, a vazduh je, naročito čist vazduh, prvi uslov za zdravlje.
Beograd se razlikuje od Beča u tome što Beč ima sve lepo, a Beograd i lepo i dobro!..
Kad dodje veština čovečja pa to sve ulepša, .sve što je tu, zar neće biti bolji Beograd od Beča.
  - Kad će to biti?- uzdahnu domaćica .
-Biće !... Ko je pre 40 godina smeo i pomisliti da će se zaoriti zvuk sa crkvenog zvonika je smeo pomisliti da će mrtvačko sprovod moći proći Beogradom u punoj pompi, da će se nad mrtvacom smeti reći da je veliki Srbin, da je voleo svoju otadžbinu, i to javno pred celim skupom reći ? Pa eto dočekasmo!...Ja verujem u naš napredak ...pesimizmu, pa čak i sumnjičenju tu nema mesta!....


I za kraj bih hteo da podsetim, tako je lako okrenuti se oko sebe i naći lepotu, dobrotu i ljubav u svemu što nas okružuje.



CONVERSATION

0 коментара:

Постави коментар

Hvala na Vasem misljenju