Na današnji dan pre 82 godine, 9.10.1934 godine, tragično je nastradao srpski Kralj Aleksandar I Karađorđević.
Ubijen je u atentatu u Marselju.
 |
| Kralj Aleksandar Karađorđević |
Kralj Aleksandar je rođen na Cetinju 1888. godine kao drugo dete kneginje Zorke i kralja Petra Prvog. Nakon abdikcije starijeg brata Đorđa, 1909. godine, postaje prestolonaslednik srpskog prestola. Usled bolesti kralja Petra, koji se sa vladarskih dužnosti povukao 1914. godine, Aleksandar je postao regent Kraljevine Srbije. 1. decembra 1918. godine proglasio je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu.
Posle smrti kralja Petra, 1921. godine, regent Aleksandar postao je kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a godine 1929. naziv države je promenio u Kraljevina Jugoslavija.
Prilikom zvanične posete Francuskoj, 9. oktobra 1934. godine, na kralja Aleksandra Karađorđevića je u gradu Marseju izvršen atentat. U Beogradu se znalo za pripremu atentata. Kralj je odbio da upozorenja prihvati ozbiljno, a slično su postupili i ostali zaduženi za njegovu bezbednost. Pred polazak na put, kralj je bio umoran i nervozan. Bio je i bolestan i imao svega 49 kilograma. Umesto da putuje trebalo je da se leči.
Na putu za Francusku kralj Aleksandar se u luci Zelenika ukrcao u razarač “Dubrovnik”.
Na palubi broda vladala je sumorna atmosfera, razgovaralo se i o atentatu. Kraljica Marija je zahtevala od muža da nosi pancirni prsluk, što je on takodje odbio. Zbog jakog vetra kraljica je odustala od puta brodom. To ružno vreme u Herceg Novom ispratilo je kralja na put, koji nije obećavao ništa dobro.
Na palubi broda vladala je sumorna atmosfera, razgovaralo se i o atentatu. Kraljica Marija je zahtevala od muža da nosi pancirni prsluk, što je on takodje odbio. Zbog jakog vetra kraljica je odustala od puta brodom. To ružno vreme u Herceg Novom ispratilo je kralja na put, koji nije obećavao ništa dobro.
Marsejska tragedija dogodila se nešto posle 16 časova istog dana. Kralj Aleksandar je napustio palubu broda i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja. Zatim je u pratnji francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua i generala Žozefa Žorža, člana visokog rajnog saveza, ceo u otvoren automobil. Na trotoarima je stajala masa naroda i pozdravljala gosta. Na ulicama Marseja okupilo se oko sto hiljada ljudi.
 |
| trenutak atentata |
Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, čovek je iskočio iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom uzviknuo: “Živeo kralj!” Onda je iznenada odbacio buket i iz revolvera ispalio više hitaca. Smrtno ranjeni kralj Aleksandar ubrzo je izdahnuo, preminuo je i ministar Bartu, dok je general Žorž preživeo povredu.
Tužilac u Francuskoj je utvrdio da je kralja Aleksandra, kao i ministra Bartua ubio Veličko Kerin Dimitrov,(poznat kao Vlado Černozemski), rodom iz sela Kamenice u Bugarskoj, koji je bio član VMRO.
Neposredno posle atentata, smrtno ranjen sa više hitaca i udarcima sablje po glavi, od strane francuskog obezbeđenja, ubica Kerin je, ne izgovorivši ni jednu reč, umro u kancelariji marseljske Službe bezbednosti. Posedovao je pasoš pod lažnim imenom Petrus Keleman, koji je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu.
Neposredno posle atentata, smrtno ranjen sa više hitaca i udarcima sablje po glavi, od strane francuskog obezbeđenja, ubica Kerin je, ne izgovorivši ni jednu reč, umro u kancelariji marseljske Službe bezbednosti. Posedovao je pasoš pod lažnim imenom Petrus Keleman, koji je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu.
 |
| ubica-Veličko Kerin Dimitrov |
 |
| Mauzer iz kog je ubijen Kralj A.K |
Njegovi najbliži pomagači su bili Mijo Kralj, koji je direktno učestvovao u atentatu kao glavni pomagač ubici, zatim Zvonimir Pospišil i Ivan Rajić.
Oni su uhapšeni i odgovarali su pred sudom u Eksu. Po završenom dokaznom postupku, predsednik suda Loaza se, prema francuskom zakonu, obratio poroti da bi utvrdio da li optužene smatra krivim ili postaje olakšavajuće okolnosti. Ukoliko porota na sva pitanja odgovori sa “da” izriče se maksimalna kazna - smrt giljotinom, dok se u suprotnom odmerava vrsta i visina kazne. Postavljeno je 32 pitanja, porota je na 29 odgovorila sa “da”, a na tri sa “ne”. Time su sva trojica izbegli najstrožu kaznu. Osuđeni su na doživotnu robiju sa teškim radom, što je značilo pobedu odbrane.
Oni su uhapšeni i odgovarali su pred sudom u Eksu. Po završenom dokaznom postupku, predsednik suda Loaza se, prema francuskom zakonu, obratio poroti da bi utvrdio da li optužene smatra krivim ili postaje olakšavajuće okolnosti. Ukoliko porota na sva pitanja odgovori sa “da” izriče se maksimalna kazna - smrt giljotinom, dok se u suprotnom odmerava vrsta i visina kazne. Postavljeno je 32 pitanja, porota je na 29 odgovorila sa “da”, a na tri sa “ne”. Time su sva trojica izbegli najstrožu kaznu. Osuđeni su na doživotnu robiju sa teškim radom, što je značilo pobedu odbrane.
Međutim, ruka pravde ih je stigla o čemu postoje dve verzije.Po jednoj, Mijo Kralj i Ivan Rajić su posle nemačke okupacije Francuske, oslobođeni i pušteni iz zatvora. Priključili su se Anti Paveliću u Italiji, tu dočekali osnivanje NDH i došli u Hrvatsku. Rajić je krajem 1941. godine nađen otrovan u svojoj kući u Zagrebu, a Kralja su te godine ubili partizani u zapadnoj Bosni.
Po drugoj verziji, Kralj i Rajić, kako nisu dobili funkcije koje su smatrali da su zaslužili, “počeli su da rovare među ustašama i da suviše pričaju”. Nije trebalo dugo čekati da ih uhapsi tajna ustaška policija Zagreba. Nestali su bez traga,a najverovatnije su ubijeni u nekom od ustaških zatvora. Treći zaverenik Zvonimir Pospišil je umro u zatvoru u Francuskoj, nakon nepune tri godine robijanja.
Glavni organizatori atentata na kralja Aleksandra bile su hrvatske ustaše Ante Pavelić i Eugen Kvaternik. Oni su u odsutnosti osuđeni na kaznu smrti i zaplenu njihove imovine. Kazna nije izvršena, jer nikada nisu predati pravosudnim organima u Eksu koji su presudu doneli.
Ante Pavelić, organizator kraljevog ubistva i duša zavere protiv jugoslovenskog suverena je nakon marsejskog atentata, pod pritiskom Francuske, bio uhapšen od strane italijanskih vlasti, 17. oktobra 1934. godine. Zatovren je u Torinu gde je u zatvoru ostao sve do 1936. godine. Sa početkom Drugog svetskog rata vratio se u Hrvatsku.
Po završetku rata, 1945. godine uspeo je da pređe jugoslovensko-italijansku granicu. Jedno vreme se krio u katoličkom samostanu, na granici Italije i Švajcarske, a onda se prebacio u Argentinu. Odatle je došao u Španiju, gde je naprasno umro 28. decembra 1959. godine, u jednom katoličkom samostanu u Madridu.
Prava kazna stigla je i Eugena Kvaternika, koji je bio mozak atentata na kralja Aleksandra. On je, posle neuspele zavere protiv Ante Pavelića pobegao u Slovačku, pa u Mađarsku i tu ostao izvesno vreme, a onda se prebacio u Argentinu. Ubrzo je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Buenos Ajresu, pod okolnostima koje nikada nisu razjašnjene.
PLAVA DAMA
Tragičnu sudbinu, po nekima, imala je i tajanstvena Plava dama, o kojoj se mnogo govorilo na suđenju u Eksu i pisalo kao o “fatalnoj nepoznatoj plavuši” koja je atentatorima iz Italije donela oružje za izvršenje atentata. Francuska policija je smatrala da se radi o Katici Šiler, veoma lepoj
 |
| obeleženi atentator i saradnici (propusti u obrzbeđenju) |
Tragičnu sudbinu, po nekima, imala je i tajanstvena Plava dama, o kojoj se mnogo govorilo na suđenju u Eksu i pisalo kao o “fatalnoj nepoznatoj plavuši” koja je atentatorima iz Italije donela oružje za izvršenje atentata. Francuska policija je smatrala da se radi o Katici Šiler, veoma lepoj
24-godišnjoj ženi, koja je pristupila ustaškoj organizaciji. Pošto je zaverenicima predala revolvere, bombe i municiju, vratila se u Italiju. Prema pisanju italijanske štampe, misteriozna Plava dama je poginula u saobraćajnoj nesreći blizu Đenove, samo nekoliko dana posle atentata u Marselju.
ZAMENJEN AUTOMOBIL
Kralj Aleksandar, u pratnji ministra Bartua i generala Žorža, seo je u otvoren automobil “delež”, sa čijeg je zadnjeg sedišta bio spušten krov, dok su prozori na zadnjim vratima ostali poluotvoreni. Iako je bio predviđen blindiran i potpuno zatvoren automobil on je u poslednjem momentu zamenjen. Protokolom je bila predviđena i pratnja šest motociklista, koji bi vozili paralelno sa automobilom i čiji bi zadatak bio da štiti bokove automobila. Međutim, oni su zamenjeni sa dva konjanika, naoružana samo paradnim sabljama. Sve se ovo može posmatrati kao niz vrlo neobičnih i čini se dobro organizovanih ˝slučajnosti ˝
Organizatori atentata na kralja Aleksandra su dirketno odgovorni i za smrt gotovo milion Srba tokom Drugog svetskog rata na teritoriji NDH, a njihova imena su Ante Pavelić i Eugen Dido Kvaternik.
Kralj Aleksandar, u pratnji ministra Bartua i generala Žorža, seo je u otvoren automobil “delež”, sa čijeg je zadnjeg sedišta bio spušten krov, dok su prozori na zadnjim vratima ostali poluotvoreni. Iako je bio predviđen blindiran i potpuno zatvoren automobil on je u poslednjem momentu zamenjen. Protokolom je bila predviđena i pratnja šest motociklista, koji bi vozili paralelno sa automobilom i čiji bi zadatak bio da štiti bokove automobila. Međutim, oni su zamenjeni sa dva konjanika, naoružana samo paradnim sabljama. Sve se ovo može posmatrati kao niz vrlo neobičnih i čini se dobro organizovanih ˝slučajnosti ˝
 |
| spomen obeležje na mestu atentata u Marselju |
Izveštaj francuske državne komisije je i dan-danas pod embargom, strogo čuvana tajna, i posle mnogo pokušaja srpskih vlasti i istoričara da dodju do njega.
CONVERSATION