Verenica, princeza Marija, počela je pripreme za put u Jugoslaviju, uz pomoć svoje majke kraljice Marije, koja je prva u Beograd poslala kralju opširnu telegram-čestitku povodom veridbe svoje kćerke. Njene dobronamerne reči protkane mudrošću i poetikom, izazvale su oduševljenje jugoslovenskog naroda. Niko i da je hteo više nije mogao zaustaviti ushićenje koje je vladalo na oba dvora. Ljudi su prepričavali i citirali dobronamerne reči rumunske kraljice. Iskazala je sigurnost da će njena miljenica pomagati svom budućem suprugu, viteškom kralju jer je na svom dvoru vaspitavana i privikavana na rad. Sve najlepše ona će iskazati prema novoj domovini, zabeležila je rumunska vladarka.
Mariji, inače, nije smetalo što je prosac već bio "prezreo" i od nje stariji 12 godina. Ona se odmah dala na učenje srpskog jezika, a volela je da sluša i priče iz kraljevog života, koje su joj prenosile diplomate.
Aleksandrov izbor i dovođenje buduće kraljice narod je odobravao, a Crkva - blagoslovila. Pripreme za doček snahe i samo venčanje bacili su u zasenak sva druga događanja u zemlji i oko nje. Odlučeno je da se venčanje obavi u četvrtak, 1. 6. 1922, a da mesto tom činu bude Saborna crkva u Beogradu. Ono što su sve tih dana preduzimali pojedinci, organizacije, vojska, državne institucije... ukazivalo je da će to zaista biti narodna svadba, neviđena na ovim prostorima.
U jeku intenzivnih priprema, sasvim neočekivano, počelo je šaputanje - da venčanja neće biti...
To je izazvalo opštu pometnju kod već odabranih učesnika svadbe, ali i šire u narodu. Posebno među Beograđanima, od kojih je svaki treći žitelj imao svoje viđenje i gde se, uostalom, ova priča i začela. I zaista, posle uzbudljive noći, svi beogradski dnevni listovi osvanuli su sa tom vešću na prvoj strani.U jeku intenzivnih priprema, sasvim neočekivano, počelo je šaputanje - da venčanja neće biti...
Međutim,svadba nije bila otkazana nego se samo odlaže za nedelju dana.
Razlog: u Atini je morala, pod hitno, da se operiše starija rumunska princeza Jelisaveta, koja je tamo bila i udata. Pored nje su bili zabrinuti majka i otac, koji su zamolili mladoženju da se svadba pomeri, što je Aleksandar i prihvatio. Ovaj dogovor pratila je i priča da princeza Marija nije bila rada da se dan njenog venčanja menja, jer su je, navodno, ubedile neke mudre žene da to - "ne valja".
A pored ove zvanične verzije i činjenice da je princeza zaista operisana i da su pored njene bolničke postelje bili i njeni roditelji, rumunski kraljevski par - kolale su i druge priče...
Jedna od njih je bila da kraljevska vlada i beogradska
opština nisu u stanju da uspešno realizuju zamišljeni program venčanja i jednonedeljno odlaganje bi im dobro došlo. Interesovanje za dolazak u Beograd, iz zemlje i inostranstva, bilo je veće nego što se prognoziralo.
Zabeleženo je bilo, da je samo tokom poslednjih 24 sata uoči venčanja u Beograd kopnom, morem i vazduhom, ( neke visoke zvanice stigle su avionom ) doputovalo više od 20.000 ljudi.A pored ove zvanične verzije i činjenice da je princeza zaista operisana i da su pored njene bolničke postelje bili i njeni roditelji, rumunski kraljevski par - kolale su i druge priče...
Jedna od njih je bila da kraljevska vlada i beogradska
opština nisu u stanju da uspešno realizuju zamišljeni program venčanja i jednonedeljno odlaganje bi im dobro došlo. Interesovanje za dolazak u Beograd, iz zemlje i inostranstva, bilo je veće nego što se prognoziralo.
 |
| Diplomatske zvanice na venčanju |
Beograd nije imao dovoljno goriva za sve goste, pa su u pomoć organizatorima morali da priteknu magarci, tada rasprostranjeniji od kamiona.
Kao i uoči svakog drugog dolaska gostiju, što je praksa do današnjih dana, beogradski opštinari bacili su se na spremanje i šminkanje prestonice. U tome su, kao i danas, imali svesrdnu podršku štampe. Reporteri beogradskih rubrika rastrčali su se po gradu u lovu na nedostatke koje treba otkloniti: jedan je tražio da se u vreme svadbenih svečanosti zabrani dolazak u grad seljankama koje su iz okolnih sela donosile mleko i sir i prodavale po gradu.
Kao i uoči svakog drugog dolaska gostiju, što je praksa do današnjih dana, beogradski opštinari bacili su se na spremanje i šminkanje prestonice. U tome su, kao i danas, imali svesrdnu podršku štampe. Reporteri beogradskih rubrika rastrčali su se po gradu u lovu na nedostatke koje treba otkloniti: jedan je tražio da se u vreme svadbenih svečanosti zabrani dolazak u grad seljankama koje su iz okolnih sela donosile mleko i sir i prodavale po gradu.
Za predsednika državnog Priređivačkog odbora venčanja Vlada je postavila Branislava Nušića, tada upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Nušićeva radna i stvaralačka energija bila je zadivljujuća, iako su ga već godine bile sustigle. Majstorski je režirao pozorišnu predstavu izvan pozorišta, jednu srpsku svadbu je preveo u spektakl kome su se i po Evropi divili.
On je smislio jednu od najlepših lađa na Dunavu i krstio je "devojačkom". Pozvao je devojke, sa svih strana, da dođu u nošnjama svoga kraja, da se ukrcaju u tu lađu i krenu... Niz plavi Dunav, u susret jahti koja je dovozila mladu, buduću kraljicu. Navalile devojke, mimo Nušićevog očekivanja, najviše iz Dalmacije i Beograda. Više glumica nego uloga, prijavilo ih se oko 800, a trebalo mu je 200 devojaka, kako izvršiti izbor?"...Devojke drage... Kad bi se jedna polovina vas popela na lađu, znate li šta bi se dogodilo?", zamolio ih je Nušić za odgovor. "Šta, šta...?", bile su radoznale lepotice.
"Lađa bi sigurno potonula!"
Većina ih je ustuknula i pristala na uloge na kopnu, koje im je Nušić ponudio.
Po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je poslao svoju jahtu “Aleksandar“ pod zapovedništvom jednog admirala, a u njenoj pratnji bio je tada naš najmoćniji razarač „Kralj Petar Prvi“. Na ovom brodu bili su ugledni gosti i tada neizbežni novinari.Okićeni jugoslovenski brodovi plovili su širokim Dunavom u susret rumunskoj kraljevskoj jahti, "Štefan Čel Mare". Kćerka rumunskog kralja Ferdinanda Prvog, nestrpljivo je čekala trenutak da se sretne sa svojim verenikom - kraljem Aleksandrom od Jugoslavije. Ona je na jahti boravila u društvu roditelja, rodbine i očevih velikodostojnika. Jugoslovenski brodovi su se pokrenuli, prateći jahtu, pa su zajedno uplovili u beogradsko pristanište.
Veličanstveni doček i srdačan susret dvoje mladih ostao je za pamćenje i najlepši spomen Beograđanima.
Mlađana princeza Marija, tog šestog juna 1922. godine, ličila je na gorsku vilu koja kao da je upravo izronila iz tajanstvenih dubina Dunava. Princeza je očarala svojom raskošnom lepotom najviše svog verenika, koji je glasno povikao:"Vaše veličanstvo, poštovani kralju Ferdinande! Srećan sam, počastvovan i zahvalan jer ste mi u Beograd, Vi lično doveli Vašu kćerku, moju verenicu, princezu Mariju od Rumunije. Najviše sam zahvalan Vašoj supruzi, njenoj majci, Njenom veličanstvu kraljici Mariji jer je na svet donela pravi dragulj - najlepšu evropsku princezu, moju buduću suprugu i buduću kraljicu Jugoslavije. Ovo je najsrećniji dan za mene i za celu zemlju svih Srba, Hrvata i Slovenaca na čijem sam čelu. Dobro nam i zdravo svi stigli u prestoni grad Beograd! Živeli!
Rumunski kralj mu se zahvali na dobrodošlici probranim rečima, a Aleksandar više nije skrivao emocije, upućujući osmehe verenici.
Predsednik beogradske opštine, sa posebnim uvažavanjem, počastio je sve goste hlebom i solju, po srpskim običajima. Više nije bilo dileme da su obe strane žarko želele i podržavale ovaj brak jer je svadbeni spektakl, od samog početka, ličio na pravu bajku. Na svečanom dočeku, u ime domaćina, bili su srpski patrijarh Dimitrije, predsednik i ministri Kraljevske vlade, predsednik i poslanici Narodne skupštine.
Ulice Beograda bile su okićene cvećem i zastavama, osvetljene lampionima. Narod je, burnim ovacijama, pozdravljao goste u luksuznim kolima koja su se kretala prema Starom dvoru, koji je sagradio kraljev otac Kralj Petar Prvi.
Sto dvadeset devojaka, iz svih krajeva zemlje, u živopisnim narodnim nošnjama otpevale su pozdravnu pesmu svojoj budućoj kraljici, specijalno napisanu i komponovanu za ovu izuzetnu priliku, za sreću kraljice i kralja.
Ispred Starog dvora kraljevska garda je u stavu mirno pozdravljala kralja i njegovu buduću nevestu.
 |
| na terasi dvora |
Kažu da je omiljenost buduće kraljice Marije u narodu počela onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila na srpskom rekavši: "Ja vam od srca blagodarim!".
U gradu su organizovana razna sportska takmičenja, izložbe slika, pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Pozorištu "Manjež". Izložbe narodnih rukotvorina, koncerti civilnih i vojnih orkestara, parade viteških veština - sinjskih alkara, a najupečatljivija svečana ceremonija beše smotra jedrilica, na vodi mirne Save. Beograd beše procvetao i visoko se uzdigao da lepotom izrazi poštovanje svom kralju i njegovoj izabranici.
Sutradan, 8. juna, mladoženja je krenuo sa budućom nevestom i deverima prema Sabornoj crkvi na venčanje.
Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa.
Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Pet metara dugački šlep od čiste svile, pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci.
Na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je rekla: „Hoću! Da!“ Na srpskom.
Posebna je priča svečanost u Starom dvoru, posle venčanja. Rodbina, prijatelji, i najbliži rođaci, sedeli su sa leve strane velikog stola. Mladenci su u čelu trpeze sa deverom, kumom i starim svatom. Sa desne strane - članovi diplomatskog kora i predstavnici stranih ambasada. Imao se utisak da je sala nedovoljna za sve zvanice, pa se koristila i pomoćna velika odaja za svečani ručak.
Srećni kralj i mlađana kraljica često su ustajali, klanjali se i zahvaljivali na srdačnim čestitkama.
Aleksandar se obratio prisutnima rečima:
- Jesu li svi ovde koji su se borili na Kajmakčalanu?
- Da Vaše veličanstvo, svi, izuzimajući one koji su tamo pali.
-"Egipćani su davali ručkove da bi uživali u jelu i piću, Rimljani - da bi pokazali svoje bogatstvo, moć i slavu, Francuzi - da bi svetkovali velike dane u svojoj istoriji, ili da bi pri takvom društvu negovali umnost i književnost, što je dalo razvoj i slavu francuskom duhu. Ovaj, pak, naš ručak ima drugi zadatak. Mi smo u našoj prošlosti imali jednu tajnu večeru, na Kosovu polju, posle koje je sledila naša Golgota, a ovaj ručak predstavlja naše voskrsenje i ujedinjenje, i izraz je jugoslovenskog gostoprimstva..."
 |
| Mladenci ispred starog dvora |
Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa.
Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Pet metara dugački šlep od čiste svile, pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci.
Na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je rekla: „Hoću! Da!“ Na srpskom.
Bio je to nesvakidašnji nadrealni doživljaj za sve. Zvona su se utišala, a zvanično venčanje i prstenovanje obavio je srpski patrijarh Dimitrije. Kad su mladenci krenuli iz crkve, odjeknule su salve topova sa beogradske tvrđave.U Marijinim očima, punim suza, blistala je neopisiva sreća. Narod nije imao razloga da skriva oduševljenje.
 |
| na ulazu u Sabornu crkvu |
Rumunski kralj Ferdinand Prvi i kraljica Marija, sedeli su malo izdvojeni u čelu trpeze, uvaženi kao glavni gosti. Veselje je bilo kraljevsko, istinski otmeno, ali prisno i iskreno sa obe strane.
Srećni kralj i mlađana kraljica često su ustajali, klanjali se i zahvaljivali na srdačnim čestitkama.
- Jesu li svi ovde koji su se borili na Kajmakčalanu?
- Da Vaše veličanstvo, svi, izuzimajući one koji su tamo pali.
A onda je održao govor. Ovo je jedan deo tog govora:
 |
| Svečana povorka i gužva na Terazijama |
Posle svečanog ručka, tek venčani par prisustvovao je veličanstvenoj vojnoj paradi, u kojoj je učestvovalo 18.000 vojnika, a zatim i prijateljskoj fudbalskoj utakmici reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Bili smo pravi domaćini jer, pobedili su naravno, gosti...
Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na svadbeno putovanje u Sloveniju na Bled.
CONVERSATION