Topčiderski park
Kao i sve evropske i svetske metropole koje imaju puno zelenila i lepo uređene parkove, tako i naš lepi grad, Beograd ima svoje koji su ponos i dika jednog glavnog grada.
Možda beogradski parkovi nisu najmodernije projektovani, dizajnirani i savesno održavani, ali svi do jednog imaju posebnog šarma, neobičnu lepotu, ali i kriju puno istorijskih dešavanja i čudesnih priča.
U ovom idiličnom pejzažu je srpski knez Miloš Obrenović sagradio sebi konak (Milošev konak) koji je kasnije postao Dvor Kneževine Srbije, a danas je deo Istorijskog muzeja Srbije.
Početkom 18. veka, u doba austrijske okupacije Beograda, u dolini Topčiderske reke nalazila su se poljska imanja austrijskih velikodostojnika, majuri. Tu je podignuta i lovačka kuća princa Aleksandra Virtemberškog.
Sa obnovljenom turskom vlašću, turski gospodari Beograda su odlazili u Topčider na teferiče i zidali letnjikovce za povremeni boravak.
Uređenje Topčiderskog parka vezuje se za odlučujući trenutak u istoriji nove srpske države, dobijanje državne samostalnosti 1830. godine i okretanja ka Beogradu, uporištu turske vlasti. Grad je po svojoj strukturi i dalje bio tursko naselje, dok je okolina bila neuređena, a Topčider pretežno močvarno zemljište.
Oko Konaka kneza Miloša, između 1831. i 1833. posađeni su platani, koji su i do danas sačuvani. Kao izuzetno uspelo parkovsko rešenje Topčider je poslužio kao uzor za formiranje parkova u drugim gradovima Srbije.
Na barovitom prostoru, u trski i rogozu, nikao je prvi park u Beogradu.
O začecima parka postoji trag u zanimljivom dokumentu - pismu od 24. februara 1831. godine, u kome se, između ostalog, od strane Kneza Miloša nalaže: „Nikakva kola ne puštajte da preko Topčidera idu, da livade kvare“.
U vreme vladavine kneza Miloša Topčider postaje najznačajnije mesto u okolini Beograda. Njegovo prvo uređenje započelo je 1831. godine sa izgradnjom rezidencijalnog kompleksa kneza Miloša Obrenovića, sred najšireg dela topčiderske doline. Knez je okupio najbolje slikare i graditelje koji su pod nadzorom glavnog kneževog neimara Hadži Nikole Živkovića realizovali niz objekata koji svedoče o postepenom napuštanju balkanske tradicije i okretanje modernim evropskim tokovima.
Za uređenje parka bio je odgovoran Atanasije Nikolić profesor matematike, „načertanija“ i „zemljomerija“ i prvi rektor Liceja u Kragujevcu . U tada modernom engleskom stilu on je ovde formirao prvu parkovsku površinu u Beogradu sa vijugavim stazama, bujnim rastinjem, upotrebom vode u vidu potoka i jezeraca. Vremenom je park upotpunjen i skulpturama, česmama i fontanama.
Za uređenje parka bio je odgovoran Atanasije Nikolić profesor matematike, „načertanija“ i „zemljomerija“ i prvi rektor Liceja u Kragujevcu . U tada modernom engleskom stilu on je ovde formirao prvu parkovsku površinu u Beogradu sa vijugavim stazama, bujnim rastinjem, upotrebom vode u vidu potoka i jezeraca. Vremenom je park upotpunjen i skulpturama, česmama i fontanama.
 |
| Miloševa česma |
Na prostoru rezidencijalnog kompleksa Obrenovića, kao najstarije uređene celine Topčidera, nalazi se 6 spomenika kulture: Konak kneza Miloša (kulturno dobro od izuzetnog značaja), Topčiderska crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Crkveni konak u Topčideru, skulptura Žetelica, Obelisk i spomenik Dr.Arčibaldu Rajsu.
Legenda kaže da je prilikom podizanja prvih građevina u Topčideru i prilikom uređenja parka u periodu od 1831. do 1835. godine preteklo par platana od sadnje.
Kako je Knez Miloš bio veoma štedljiv, naredio je da se ti platani ne bacaju već da se zasade u krečanu ispred dvora. Tako je jedan platan razvio impozantne dimenzije i uspeo je da opstane na ovom prostoru skoro dva veka, kao pravi gorostas koji je ispratio i ustanike.
Javorolisni platan koji se nalazi ispred Miloševog konaka je zaštitni znak Topčiderskog parka za koji se pretpostavlja da je star oko 170 godina, visok je preko 34 m, sa prečnikom krošnje od 55 m i zaštićen je kao spomenik prirode.
Kako se ova vrsta drveća tada nije mogla naći u našoj prestonici, pretpostavlja se da su politička situacija u Srbiji tog vremena, veza Kneza Miloša sa Bečom i njegova česta putovanja u ovu evropsku prestonicu uticali na prisustvo stabala platana na prostoru oko njegovog konaka.
 |
| Žetelica |
Konak Kneza Miloša pretvoren je u Muzej Prvog i Drugog srpskog ustanka, a po svom značaju izdvajaju se i tri spomenika u parku: Žetelica – jedina parkovska skulptura iz 19. veka u Beogradu. Obelisk – autora Franca Lorana podignutog u čast povrtaka kneza
Miloša na vlast 1859. godine i spomenik velikom nemačko-švajcarskom kriminologu, humanisti, publicisti, doktoru i velikom prijatelju srpskog naroda iz Prvog svetskog rata,
Dr Rudolfu Arčibladu Rajsu.
Pa evo, sada, kada sve ovo znate, ugrabite neki od lepih i sunčanih dana, prošetajte ovim parkom sa nekim koga volite. Zagrlite se, zažmurite, osetite duh i šarm prošlih vremena, zamislite sve one koji su se parkom, baš kao i vi, šetali i divili mu se.
0 коментара:
Постави коментар
Hvala na Vasem misljenju