Beli dvor - Beograd

Дворски комлекс на Дедињу простире се на имању од 134 хектара, на највишем брежуљку овог београдског насеља. Чине га Краљевски и Бели двор.

Краљевски двор је направљен за династију Карађорђевића у периоду од 1924. до 1929. године.

У оквиру дворског комплекса налазе се две примарне резиденције: Краљевски двор и Бели двор, као и дворска капела Светог Андреја Првозваног,саграђена по угледу на цркву из Студенице из 12. века.

Бели Двор је репрезентативна једноспратна вила од белог мермера у српско-византјском стилу.

Мермер је са јадранског острва Брач,од ког је изграђена и Бела кућа у Вашингтону.

Салони су изграђени у ренесансном и барокном стилу,намештај је аутентичан и припада стиловима неколико епоха,зидове красе таписерије француске израде из 17. и 18. века,а сводови у неким просторијама осликани су мотивима из српских народних песама или копијама фресака из манастира Сопоћани и Дечани.

tapiserija u trpezariji

trpezarijska tavanica

Изградња Белог двора завршена је 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором. Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.

Како се то одвијало...

Године 1933. краљ Југославије Александар I навршавао је 45 година. Био је срећно ожењен, имао је тројицу синова узраста десет, пет и четири године, и могао је да очекује да ће владати још барем три до четири деценије пре него што дође време да га наследи најстарији син Петар који би, при таквом исходу, тада могао да има између 40 и 50 година. У складу с таквим размишљањем, краљ је донео одлуку да почне с градњом још једног породичног дворца у коме ће, кад одрасту, живети његови синови са својим породицама, близу родитеља, а ипак у својим засебним домаћинствима.

Уз помоћ архитекте Виктора Лукомског, краљ је сачинио пројектни задатак и на петнаестогодишњицу уједињења Југославије, 1. децембра, расписан је јавни конкурс за најбоље архитектонско решење. Учествовало је десет архитеката, а после дужих расправа и процена, Александру Ђорђевићу поверено је да изради коначну верзију пројекта. Зграда је требало да се заврши до септембра 1935. године. Нажалост, само два месеца пошто је положио камен темељац будућег дворца, краљ Александар I погинуо је као жртва атентата у Марсеју током службене посете Француској.

И поред великог шока који је изазвало убиство краља, радови на дворцу нису прекидани и зграда је завршена 1. децембра 1936, са закашњењем од годину дана. Услови су, међутим, били потпуно измењени. Млади краљ Петар II имао је само тринаест, његова браћа Томислав и Андреј осам, односно седам година! Од самосталног породичног живота били су још веома далеко. Тако се у довршени дворац, који је због блиставе беле фасаде која се видела издалека на још непошумљеном брегу привремено назван Белим двором, са својом породицом уселио кнез Павле Карађорђевић, брат од стрица покојног краља, а син кнеза Арсенија, млађег брата краља Петра I.

У сутерену, репрезентативне просторије опремљене су у стилу кремљанског Теремног дворца,са осликаним сводовима и зидовима мотивима из бајке о Жар птици и мотивима из српских народних песама.
Отуда је и назив највећег салона - соба шапата.

Дворска капела, посвећена Светом Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник а и крсна слава Краљевског дома.Саграђена је по узору на Милутинову Краљеву цркву у Студеници и на цркву манастира Светог Андреја на реци Тресци у Македонији, која је задужбина Краља Вукашина.

Плави салон, опремљен је у барокном стилу и украшен сликом "Венера и Адонис" Николе Пусена.

Библиотека и Краљев кабинет, су у ренесансном стилу и у њима се налазе бисте младог Краља Петра II, аутопортрет у бронзи Ивана Мештровића и портрет Његоша, од Томе Росандића. Библиотека је поседовала око 35000 књига.