Nedavno sam naišao na jedan zanimljiv podatak koji sam poželeo da podelim sa vama.
Radi se o omiljenoj i najpoznatijoj beogradskoj kafani "onog vremena "-"kod Albanije" omiljenoj kafani Branislava Nušića, koju je on opisao ovako :”Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (Kolarčeva ulica), nastaje niz kafana, od kojih su mnoge već ranije izumrle. Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas,kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana “Albanija”, ruglo Beograda, ali Eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika”
Iako na odličnom mestu, kafana nije održavana, pa velikom brzinom trune. Načinjena od blata i trošnog drveta, lokal ima i ogromnih problema sa ventilacijom, kafana je jako dobro radila i uvek bila dupke puna.
Kako je kafana bila oronula i zagušljiva, tadašnja vlast je na nesreću beogradskih boema, odlučila da je sruši 17. oktobra 1936. i nanjenom mestu izgradi Hipotekarnu banku Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije.
E tu sad dolazi priča o tome za koliko je i kako je prodata kafana "Albanija".
Naime, njena vrednost je bila ne procenjiva. Kako onda odrediti vrednost objekta ?
Neimenovani izvori govore kako se neko dosetio da površinu na kojoj je kafana poploča zlatnim dukatima i tako odrede cenu i vrednost kafane, te je za toliko i prodata.
Najveća nedoumica je vezana za njeno ime.
Najpopularnija ali netačna verzija o nazivu kafane kaže da je kafana dobila ime u znak zahvalnosti Albanije što je dopustila srpskoj vojsci da se povuče preko njene teritorije tokom prvog svetskog rata. Na fotografijama kafane koje su nastale mnogo pre prvog svetskog rata vidi se da se ona zove "Albanija". (Ovo inače nije jedina kafana koja je nosila slično ime, takođe su postojale kafane “Mala Albanija” i “Albanez”).
Upravo je kafana "Albanez" vrlo zanimljiva pri otkrivanju imena kafane "Albanija". Kafana "Albanez" se nalazila na samo nekoliko metara od "Albanije", na Terazijama. Ugostitelj u ovoj kafani je bio Mihajlo Kostić koji je račune potpisivao sa “kod Albaneza Skenderbega”. Zašto je on to činio niko ne zna, ali se zna da je 1896. prešao da radi u kafanu "Albanija", ali ne zna se da li je on zatekao to ime po dolasku ili je hteo na svoj stari ugled da privuče mušterije i dao naziv kafani "Albanija".
slika "Albanije" u vreme I rata |
Nakon njenog rušenja, 1936. godine, opevana je i uz počasti ispraćena u istoriju, a u amanet je ostavila svoje ime.
Jesenjeg jutra, 20. oktobra 1939. godine, Beograd dobija prvi oblakoder, a jugoistočna Evropa najvišu zgradu u dotadašnoj istoriji.
Jesenjeg jutra, 20. oktobra 1939. godine, Beograd dobija prvi oblakoder, a jugoistočna Evropa najvišu zgradu u dotadašnoj istoriji.
CONVERSATION