Negde tačno u Beogradu, i nekako otprilike sada, živi čovek, ne više mlad, a ne baš ni zreo, u gluvom i pustom porodičnom stanu koji deli još samo s psom, za razliku od života, koji ne deli ni sa kim, mada mu je prevelik tako samom. Osim starih fotografija jednog iščezlog detinjstva i porodice kakve je jednom bilo ili moglo biti, ima još samo bagaž starih grehova i sporednih ogrešenja o zakon, koja će ga dovesti do Pravnice, žene njegovih snova i možda, samo možda, njegovog života. Ako se život ne pokaže pretesnim za oboje.
A tu su negde, u fokusu junakovog pogleda, jedan grad i dve reke, jedna kafana na vodi gde se dobro jede i još bolje troše ljubavne iluzije, jedan taksista i jedna devojčica, jedna policijska plavuša koja liči na Kim Gordon, i šta biste još hteli?

Roman Ivana Tokina je diskretno nežan, elegantan, s oporom završnicom. Odlično ide uz vino, sir i Majlsa Dejvisa. Čuvati na suvom mestu zaklonjenom od sunca, uživati ga u samoći misleći na nekog dragog, dostižnog ili ne.


Ivan Tokin rođen je 1971. godine u Beogradu. Radio je kao konobar, šanker, prodavac čokolade, programer, web dizajner, revizor računovodstvenih izveštaja, IT konsultant, fizički radnik, pomoćnik zidara i kopirajter. Kuvao je u nekoliko finih restorana. Od 2009. godine objavljuje kolumne za City Magazine. Povremeno objavljuje tekstove i priče i u drugim novinama. Živi u Beogradu. Nada se najboljem.
Najnormalniji čovek na svetu je njegov prvi roman.